Текст сећања:
Ja se ne secam utakmice jer je stvarno bilo davno, jos sam bio skolarac, mislim da sam bio 5-6 razred OS, maloletan, ni licnu kartu nisam imao pa sam se nekako dovijao kako da predjem most. Cuo sam kako nisu dali da se prelaiz sa djackim ukoliko na njima nema slike pa sam dan pre isao da se slikam i zalepio sam slicicu na djacku knjizicu i odneo da udare pecat u skoli preko slike.
Eh kakva su to vremena bila.
Mojima nisam smeo reci gde idem jer me sigurno ne bi pustili, posebno ne samog, da su znali da idem vezali bi me u podrum. A najgore od svega sto sam otisao sa novcem dovoljnim samo za prevoz i ulaznicu, ceo dan nisam nista jeo ali sam crkavao od gladi, gledao sam ljude oko mene kako jedu cips i smoki a meni voda na usta krenula. Vredelo je. Da se vratim na moje, njima sam rekao da idem na rodjendan kod druga, i da ne znam kada cu da se vratim, a vratio sam se kasno, i sutradan kada je bilo u novinama o toj utakmici ja nesto izvalim i izleti mi iz usta i tada su shvatili gde sam bio, nije bilo batina kao sto sam ih ocekivao vec su mi rekli "Zasto nisi rekao gde ides, da ti damo para", al svi ovde znamo da sam im rekao da idem da me ne bi pustili
Od tad je proslo stvarno mnogo godina i jos vise utakmica, redjali su se derbiji, proslave titula (Milicionar), Kjevo, Lacio, Ineter, Jang bojs, Roma, Milan i jos dosta utakmica.. i svaka naredna utakmica u meni probudi emocije kao ona prva, i dalje volim da odem par sati pre meca da blejim na marakani i oko Marakane dok mec ne pocne..
Слике сећања:
