Текст сећања:
Zvezda 7:0 Ventspils! Pricalo se tada po gradu da je ovo mozda ta sezona u kojoj cemo "gaziti" sve redom, i bilo je razloga da verujemo u to... Demolirali smo, mozda tim koji je u nizem rangu nego Zvezda, ali opet to je bilo evropsko takmicenje. Opet sam se osecao ponosnim sto sam Delija.
Zreb nam nije bio naklonjen, dobili smo Ren, mozda i najtezeg moguceg protivnika. Jos i ona izmena rasporeda zbog utakmice Partizana sa Samrokom... Cinilo se da ipak nekako mozemo u grupnu fazu Lige Evrope. Glavni adut smo bili mi, navijaci...
Dosao je i taj 18. avgust. Sa bratom i drugarom sam dosao na sever 3 sata pred utakmicu, da bih izbegao guzve u koje sam upao pred Ventspils. Sedeli smo i caskali o Zvezdi, fudbalu i nekim glupostima da bi nam brze proslo vreme. Stadion se polako punio, da bi u 20:30h kad je pocela utakmica bio PUN!
Bio je to pocetak iz snova: prelepa koreografija (ceo stadion u crveno-belom i poruka 'Ajmo 'Ajde, svi u napad!) i neverovatan pritisak nasih. Sve je urodilo plodom kada je sudija dosudio penal... Tada je nastao opsti haos na severu, a jos veci je bio kada ga je Kadu metnuo.. Ubrzo smo dali jos jedan gol, koji je ponisten. Ali i tada je bila ludnica! Kasnije je Ren nekako uspeo da se izmigolji i preokrene rezultat... :( Sva trojica (ja, burazer i ortak) smo ostavili grlo na Marakani, i to bukvalno. Ja sam kasnije imao i upalu, zbog prenapregnutosti glasnih zica, ali jbg, bodrio sam svoj tim...
Слике сећања:
