Nebo se otvorilo, stadion je eksplodirao...

Текст сећања:

Imao sam 12 godina kada me je sada vec pokojni otac poveo u Hotel Interkontinental da se nadjemo sa nekim prijateljima, da popiju koje pivo i krenemo ka stadionu. Nisam imao predstavu gde idem...
Stigli smo u Interkontinental nekih 5,6 sati pre utakmice...u jednom trenutku otac mi kaze idi kod onih ljudi, dao mi kartu i rekao da trazim od onog coveka da mi se potpise...nisam imao predstavu ko je to...niko drugi do ikona fudbala Franc Bekenbauer!!!
http://i40.tinypic.com/ic2pex.jpg

Ulazimo na severnu stranu stadiona 2 sata pre utakmice...auuuu, kakav osecaj, nemam reci za tako nesto i ne moze se recima opisati prvi izlazak na tribine i pogled ka punoj marakani!
Cale mi kaze, sine aj budi blizu mene- kad se u tom trenutku zapalio stadion od crvenih baklji, ori se iz 100 000 grla "ZVEZDA, ZVEZDA"
Pocela utakmica, ja jos ne verujem gde sam dosao, ne znam gde bijem.
Mihajlovic postize gol iz slobodnjaka-opsta ludnica, padaju redovi ljudi na zemlju, grli se ko je sa kim stigao....neverovatna sreca, da bi usledila dva brza gola Nemaca i strepnja celog stadiona...a onda osecaj kada je Aumann ubacio loptu u svoju mrezu...uh, jezim se pri pisanju ovoga, tu sam izgubio i oca i prijatelje u masi...secam se srece medju ljudima, osmeha, poljubaca MA NEVEROVATNIH EMOCIJA....
TO SE NE ZABORAVLJA DOK SI ZIV!!!
Od tad ne prestajem da idem na utakmice...
Pre godinu i po dana sam dobio sina Pavla, kojeg sam pricestio i vodio na krstenje pre mesec dana na humanitarnoj utakmici "Bitka za bebe", ali nije to To:-)...mora da oseti ono sto sam ja osetio da bi se zaljubio do usiju u CRVENU ZVEZDU!!!
Hvala jos jednom mom pokojnom ocu sto me je tog velicanstvenog dana poveo sa sobom na utakmicu!!!
Zivi bili i veliki pozdrav.

 

Слике сећања:

Оставите свој коментар на ово сећање: Напомена: коментар ће бити објављен тек након одобрења администратора.
Име