Текст сећања:
Тада сам имао 9 година.Причао сам са ћалетом о Звезди и дошли смо на тему о следећем колу које играмо са Обилићем.Дан пре утакмице ћале је дошао са посла и рекао ми је да ће сутра да ме води први пут да гледамо Звезду уживо.Био сам нај срећнији на свету
Дошао је тај дан 27.11.2004...Ћале је радио 1.смену и требало је да дође кући око 3 па да идемо на утакмицу.Ја сам се то јутро баш разболео.Никоме нисам хтео да кажем.Дошао је ћале по мене и отишли смо на Маракану.Када сам је угледао први пут мислио сам да сањам.Толико пространство..нисам никада видео до тада..Наша Звезда је тада победила са 4:1 мислим да су голове дали Жигић 3 гола и Пантелић 1 ...када сам дошао кући зарадио сам лакшу упалу плућа и морао сам да одлежим недељу и по дана у болници..Али због Звезде ни то ми није тешко пало.
Слике сећања: