Текст сећања:
Od tate sam stalno slusala price o Zvezdi i Delijama,odrasla sam uz njih,pre spavanja nisam trazila da mi pricaju Pepeljugu i Snezanu nego onu pricu kako je moj tata bezao od kuce i iz skole na utakmice i kako je vozom presao mnogo kilometara sa svojim ortacima.Stalno sam mastala o svom prvom odlasku na Marakanu,to se trebalo desiti ranije,ali mama nije htela ni da cuje da tata vodi malo dete,pa jos devojcica da gleda "huligane".Krenuli smo rano ujutru da bi stigli na vreme,plasila sam se da cemo zakasniti.Zivim nekih 50 km od Beograda.Dok sam ulazila tata me je drzao za ruku,srce mi je kucalo kao ludo.Utakmica je bila dosta napeta za mene,ali pobedili smo 3:0.Posle sam sve grobare zezala,obozavala sam to da radim,cuj obozavala obozavam i sada.Sa istoka smo gledali utakmicu,i molila sam tatu da me sledeci put vodi na sever.Obecao je da ce me voditi.Ispunio je obecanje,vodio me je i na Sever,sada idem sa drustvom,ali makar 3 puta godisnje nadjem vremena da odem i sa tatom.Ne moze se protiv gena to je ljubav urodjena!!!
Слике сећања:
