Текст сећања:
moja prva utakmica je bila toga leta 2000-te .. bila nam je potrebna bilo kakva pobeda jer smo imali 0:0 tamo .. do karata jedva smo dosli .. kada smo poveli sa 1:0 hteo sam da umrem od srece, mislim da sam mogao skakati do neba, ali nedugo zatim izjednacili su.. ceo svet mi je pao na glavu, plakao sam kao kisa celu utakmicu , tata me je nekoliko puta umivao da dodjem k sebi i da se neonesvestim .. i danas mi je tesko kada se setim te veceri jer znam da smo tada imali istorijsku sansu da zaigramo u ligi sampiona..
Слике сећања:
